Mleč je izuzetno hranljiva, gusta, mlečnobela kremasta tečnost, karakterističnog mirisa, nakiselog i pomalo ljutog ukusa. Pčele radilice proizvode mleč od cvetnog nektara, polena i vode pomoću sekreta svojih žlezda. Tim mlečom one hrane larve pčela radilica i trutova prvih dana njihovog života, dok maticu hrane tokom celog perioda razvića i kasnije. Najčešće se koristi mleč izvađen iz matičnjaka, pa se zato zove matični mleč. Osnovni sastojci matičnog mleča su: belančevine, vitamini, hormoni, masti, šećeri, voda, aminokiseline i ostalo.

Lekovitost matičnog mleča

Matični mleč ubrzava oporavak kod rekonvalescenata, a poboljšava i stanje kod Parkinsonove bolesti. Reguliše nivo šećera u krvi kod dijabetičara. Matični mleč takođe utiče i na podmlađivanje ćelija jer ih snabdeva materijama koje se vremenom gube. Zbog svog izuzetno vrednog proteinskog sastava, matični mleč blagotvorno deluje kod dece jer podstiče rast i razvoj, a naročito jača imunitet mladog organizma. Matični mleč najbolji je pratilac za dug i zdrav život.

Kako se čuva matični mleč?

Matični mleč u izvornom stanju treba čuvati u hermetički zatvorenim posudama od tamnog stakla na niskim temperaturama (-20˚C). Može se čuvati i pomešan sa medom, polenom ili sa rastvorom propolisa koji služi kao prirodni konzervans, pa se kao takav može držati i na višim temperaturama. Najduže se matični mleč može čuvati ako mu se posebnim postupkom (liofilizacijom) oduzme voda i tako se pretvori u prah.